|
|
|
21.9.2009
|
|
|
Čudo
U šumi Panjskoga Koža
sretoh Ježinog Ježa
On ima bodlje i nosi pečurke
meni je vrlo lep
Otada uvek ga nosim
u aorti svog srca
Povremeno, ipak ga iščupam
da se ne ušuška previše
Stavim ga tada pred sebe
i kažem:
- Pevaj tablicu množenja!
I udaram gudalom takt
po klaviru i notnom papiru
Posle ga stavim na tronožac
sa raznih strana preskačem
s pažnjom
s oprezom
kao kad se preskače vatra
Zatim sednem pred njega
o pesnice oslonim glavu
Gledam ga
Gleda i on mene
Gledamo se i čudimo se
Poema o meni
Nisam posednuta!
Nikako.
Od mene
ljudi nema zašto da se boje
potpuno sam
neutro-violentna
Ja imam dve šake
na šakama pet prstiju
Svi prsti su moji
to je
naučno dokazivo
Neke stvari kada se spoznaju
kada se prepoznaju
kada se odmah pribeleže
postaju pravna akta
Ja nikad ne mogu da stanem
Jednom kad krenem
krenula sam uzastopnim koracima
i svaki je uzastop sledećeg
Ja imam dve zenice
i naočare za jedenje
jedem s njima
okopavam biljke u saksijama
njima
I jedan mi je naučnik
rekao:
-Ti si eksperiment!
Ali ja kažem:
-Ne!
Tako se najbolje okopavaju saksije,
Zar niste znali?
Niste znali?
Danas proizvode vitamin Ce
i šumeće tablete
i konopce za preskakanje
i izuvijanje
i provlačenje
Ali ja isključivo zamišljam
da postoji mnogo više
Tako da mi sve to
ništa nije zanimljivo
Od mene su okretali glave
Optuživali za uobraženost
zatvarali oči
pisali peticije
i ikseve
i okseve
Ali su grešili
greše
Ja...
Ponekad
Letim u vidu mene nad gradom
i gledam kroz prozore
I možda nisam čudo vaseljene
ali sam malo čudo
U meni
pogrešnim rasporedom
šarene se boje
|
|
|
Natalija Živković
|
Pročitano
1486
puta. |
|
|
| Natalija Živković - ostali tekstovi: |
|
|
|
|
 |
|
|
|
|
