KNJIGOMAT
Virtualni časopis za književnost, godina deveta
Poezija arhiv
21.9.2009
Poema o meni




Čudo

U šumi Panjskoga Koža
sretoh Ježinog Ježa
On ima bodlje i nosi pečurke
meni je vrlo lep

Otada uvek ga nosim
u aorti svog srca

Povremeno, ipak ga iščupam
da se ne ušuška previše

Stavim ga tada pred sebe
i kažem:
- Pevaj tablicu množenja!
I udaram gudalom takt
po klaviru i notnom papiru

Posle ga stavim na tronožac
sa raznih strana preskačem
s pažnjom
s oprezom
kao kad se preskače vatra

Zatim sednem pred njega
o pesnice oslonim glavu

Gledam ga
Gleda i on mene

Gledamo se i čudimo se





Poema o meni

Nisam posednuta!
Nikako.

Od mene
ljudi nema zašto da se boje
potpuno sam
neutro-violentna

Ja imam dve šake
na šakama pet prstiju
Svi prsti su moji
to je
naučno dokazivo

Neke stvari kada se spoznaju
kada se prepoznaju
kada se odmah pribeleže
postaju pravna akta

Ja nikad ne mogu da stanem

Jednom kad krenem
krenula sam uzastopnim koracima
i svaki je uzastop sledećeg

Ja imam dve zenice
i naočare za jedenje
jedem s njima
okopavam biljke u saksijama
njima

I jedan mi je naučnik
rekao:
-Ti si eksperiment!

Ali ja kažem:
-Ne!
Tako se najbolje okopavaju saksije,
Zar niste znali?
Niste znali?

Danas proizvode vitamin Ce
i šumeće tablete
i konopce za preskakanje
i izuvijanje
i provlačenje

Ali ja isključivo zamišljam
da postoji mnogo više
Tako da mi sve to
ništa nije zanimljivo

Od mene su okretali glave
Optuživali za uobraženost
zatvarali oči
pisali peticije
i ikseve
i okseve
Ali su grešili
greše

Ja...

Ponekad
Letim u vidu mene nad gradom
i gledam kroz prozore

I možda nisam čudo vaseljene
ali sam malo čudo

U meni
pogrešnim rasporedom
šarene se boje


Natalija Živković
Pročitano 1801 puta.



NASLOVNA | ESEJ | INTERVIEW | KRITIKA | PROZA | POEZIJA | IMPRESSUM | KONTAKT

KNJIGOMAT © 2004-2013 Virtualni časopis za književnost      powered by: RADIUS-info.com