KNJIGOMAT
Virtualni časopis za književnost, godina deveta
Esej arhiv
10.12.2008
Virtual reality




Otvoriš nalog na Face book-u. Ipak je to manuelna radnja koja ne iziskuje preveliki napor. Pristaneš i na tu čuvenu aplikaciju Are you interested? i, pa mogu vam reći, desi se čudo!

Prvo, odmah možeš da izbrišeš sve tinejdžere željne seksa, metro-seksualce, latentne gejeve; možeš da u startu proveriš astrološku bazu internet veze na www.astro.com; možeš da se grudvaš i da šalješ cveće i da ubaciš ono poke i pokeback, što ume da nervira, ali je opet ok, jer, naravno, svi žudimo za pažnjom, a čim te neko pokuje, znači pridaje ti značaj i jupi! I eto, iz ponuđene selekcije ispliva neki lik koji ti je zanimljiv.

Kako to znaš na netu? Pa, ne znaš baš potpuno, ali te na primer zabavlja, zasmejava, u poljima interesovanja i hobija su vam slične stvari i tako... Počinje razmena prvih mejlova, pa čet, pa skajp, pa pisanje na zidu (što je JAVNO na fejsu i svako ko ti je frend to može da čita), pa sve to u krug. U stvari, ti znaš da je sve to virtuelno, ali se, kao i gomila usamljenih manijaka širom planete, polako navlačiš.

Ako ne proveriš poštu na fejsu barem dva puta dnevno, unervoziš se, a tek ako nema poruke, e, onda počinje i ubrzano lupanje srca, noćne more, alkoholisanje kakvih se ne sećaš u prethodnih par godina...

U međuvremenu, tip ti prizna da ima jednu ribu uživo, pa još jednu u koju je zaljubljen, pa tebe na mreži, pa da u stvari i ne zna šta baš hoće u životu... Da se sve to dešava realno, bilo bi ti muka, ali ovako-ne! Zaboga, pa čovek je iskren: mislim, koji bi ti frajer UŽIVO priznao sva ta sranja?!

Ko uživo bilo kome više išta priznaje - živimo u dobu u kome je poricanje na ceni! Jel bio rat? Koji rat? Jel me varaš? Ja tebe? Šta ti pada na pamet? Nikad! Jel visiš na netu po ceo dan? Ma jok, to je sranje, ne znam stvarno u kom su ljudi fazonu, ja to samo onako, na poslu da ubijem vreme (btw, svi sistem administratori sveta na poslu blokiraju zaposlenima fejs buk), ništa ozbiljno, ma ljudi se tripuju... Jesi nekad smuvo nekog preko neta? Ma ne brate, to je bolesno! Da ređam još?

Doba poricanja nosi sa sobom i negiranje nepoželjnog: sramota je zaljubiti se, plakati, izgubiti se u vremenu i prostoru, imati masnu kosu ili pivski stomak, uopšte napraviti bilo koju grešku koja potvrđuje da si ljudsko biće i da si, po svojoj prirodi (što su još i Stari Grci ukapirali), slabo i ranjivo biće.

Danas je neoprostivo biti čovekolik UŽIVO. Zato što se UŽIVO koleginica sa posla broj 1 tri puta nedeljno isteže u teretani i broji nam svaku kaloriju; zato što se koleginica broj 2 bavi savremenim plesom i permanentno nas frustrira pričom da svi podhitno moramo početi nečim da se bavimo; zato što Hrvati mrze Srbe i Srbi Hrvate, a Makedonci ili Srbe ili Hrvate, a Slovenci sve Bosance, a Crnogorci Srbe i Albance, a deca roditelje, a roditelji jedno drugo...

Zato što UŽIVO ne možeš da ideš na “remove from friends” i na “delete”. Zato je virtuelna realnost toliko popularna. Uostalom, sva ta količina ludila, mržnje, kupoholičarstva ostaje sa ove strane. A sve što ne vidiš UŽIVO, ne povređuje te dovoljno da bi nešto uništio. Ili nešto preduzeo. To su dva vremena, dva života, dve stvarnosti. A isti mi.

Ostaje nam samo da pođemo na selo ako želimo da se pomirimo sa sobom. I da, dobri, stari Rundek.



Piše: Violeta Vučetić
Pročitano 1239 puta.



NASLOVNA | ESEJ | INTERVIEW | KRITIKA | PROZA | POEZIJA | IMPRESSUM | KONTAKT

KNJIGOMAT © 2004-2013 Virtualni časopis za književnost      powered by: RADIUS-info.com