Belo jutarnje nebo, Ulice isprane noćašnjom kišom I novi zeleni listovi Na starim avgustovskim stablima. Još samo fleke po mojoj plavoj pidžami Podsećaju na aljkavost sna.
Našao sam novčanicu od 10 dinara
To je trenutak sudbine, Odnosi snaga u svetu su se promenili, Neki veliki preokret je na vidiku Treba se pripremiti, Osvrnuti se na svoj dosadašnji život, Ispraviti greške, naći hobi, Obradovati ženu, odvesti sina na more, Naučiti još jedan strani jezik, Ponov pročitati Platonovu Gozbu I opet sebi potvrditi Da sam zauvek ostavio alkohol.
Stavljam je u novčanik I slažem među one Od sto i pedeset dinara Kao pokeraš novu kartu I čekam naredni potez.
Lopta u vazduhu
Moja majka, sva u vazduhu, Bez tri čvrste tačke i oslonca Nezaustavljiva lopta u letu, Hitac koji se sprema za pobednički gol, Neuhvatljiva, u cvetnom dezenu, Saksija koja pada sa prozora, Pravo na glavu prolaznika.
Jedan dan života
Pronašao sam među sitnicama u svojoj fioci Delić stare slagalice – oblačić i senku. Premalo detalja da bi se shvatilo Šta bi celine trebalo da predstavlja. Bacam ga u korpu za otpatke, Nevažan i neupotrebljiv kao jedan dan života.
Pusta kuća
Žuta, u senci oraha, Liči na skitnicu U iznošenom cipelama, Ostavljena pored puta, Da propadne.
_____________---- Nikola Živanović rođen je 1979 u Kragujevcu. Student je opšte knjizevnosti i teorije knjizevnosti u Beogradu. Objavio je dve zbirke pesama. Zastupljen u vise zbornika i antologija. Pesme, prevode, prikaze i eseje objavljivao u Knjizevnom listu, Liparu, Koracima Nagradjivan za poeziju i esejistiku. Detaljnije na www.kgk.org.yu
