Pisac Ludowig Menster natočio je svojoj ženi piće u čašu. Imao je 37 godina. Ona nesto manje. - Ne volim tu tvoju vrstu gorčine - rekla je ona. - Kakva je to vrsta? - Ne zelim da opet pricamo o tebi. Neću da uvijek analiziramo tebe. Ludowig je s čašom zalegao na kanape. - Makni se s tog kauča - reče mu žena. - To nam je darovala moja mama. - U redu. - Ludowig je ustao i sjeo na stolac uz prozor. Nakon kraće stanke, upitao je ženu: - Što si ono sinoć čitala u krevetu? - Punoglavce. - Autor? - Ante Tomić. Ludowig je naglo ustao sa stolca i ushodao se po sobi. Pripalio je kratku rusku cigaretu. - Što sad izvodiš? Što se duriš? Ludowig je s police dohvatio Jungovu knjigu o Jobu. Prolistao je nekoliko prvih stranica. Do pola popušenu cigaru zgnječio je u pepeljari. I otišao leći u drugu sobu. Usko ro je zaspao. Bila je noć.
