Boris Vian, Srcoder, Meandar, Zagreb 2008. S francuskog prevela Vanda Mikšić.
Dnevnik čitanja
Prosinac
- Imam na stolu Mishimu „Žudnja za ljubavlju“ i Viana „Srcoder“. Mishima mi je preozbiljan, a Vian preneozbiljan. Odlučio sam se za Viana.
- Prijepor oko naslova. Razlika. Prvi prijevod koji sam pročitao bio je srpski „Vadisrce“. Jedno vrijeme mi je baš ta knjiga služila da pridržava antenu na televiziji, a onda sam je prilikom jedne od brojnih selidbi – izgubio. Je li bolje, točnije, preciznije Vadisrce ili Srcoder, neću u to ulaziti. U originalu knjiga se zove L 'Arrache-coeur.
- Ipak Vian klizi, polako…
- „Hajde da te psihoanaliziram“ – kaže psihijatar seljanki. „Hoćemo li odma?“ pita ona, uđe u grmlje i zadigne suknju. (Ha-ha, dobar štos.)
Nova godina – slavim. Ne čitam.
Siječanj
- Tek 90 stranica. Možda ga ipak neću pročitati. Kriza.
- Neka metafora u romanu. Dosadan je za poludit. Neću ga pročitati do veljače.
- Oprati tavu pa ručati.
- Ma baš me briga za Viana. Pročitat ću ga drugom prilikom. (Kratke priče "Mravci" i "Blues za crnog mačka" su mi bolje.) Trebao sam čitati Mishimu. Al, ipak možda jednog dana bude nastavak ovog dnevnika.
